Afrika, Kina, Afrika… gde ti čoveče uopšte ideš i koje godine?
Ukratko, za one koji nisu uspeli da isprate, originalan plan, iz marta ove godine, bio je Adis Abeba (Etiopija) – Igleni Rt (Južnoafrička republika). 8500km za pet meseci.
Naredna tri i po meseca proveo sam u proučavanju puteva kojima je trebalo da idem, ali i Afrike generalno. Čitanju svega što mi je došlo pod ruku ili se pojavilo na monitoru, od naučnih radova do afričke književnosti.
Onda se, polovinom juna, pojavila kineska kompanija (hajde da ne spominjemo naziv i ne širimo negativni marketing kompaniji koja zaista pomaže u mnogim segmentima – školstvu, zdravstvu, pa i sportu, gradu u kojem sam odrastao) i ponudila da u potpunosti pokrije troškove ukoliko bih pristao da tri meseca vozim bicikl po Kini. I to mi je, u tom trenutku, izgledalo kao ponuda koja se ne odbija, a Afriku sam odlučio da pomerim za godinu dana.
Mlad sam, biće vremena za sve, jel tako.
Dakle, prihvatio sam ponudu i započeli smo dogovore koji su podrazumevali dva sastanka uživo, četiri video konferencije, preko četrdeset emailova i bezbroj telefonskih razgovora. Od polovine juna do kraja jula je to trajalo, da bi se na kraju ispostavilo da su se Kinezi samo šalili i u trenutku kada smo se dogovorili oko svih detalja (ostalo je samo da mi pošalju pozivno pismo i apliciram za tromesečnu vizu za Kinu), javili su mi da odustaju. Bez objašnjenja, tek tako – puj, pike, ne važi.
Ostadoh, nenadano, bez dva ključna meseca za pripreme i organizaciju (i bez nešto uloženog novca, ali to je manje važno jer, za razliku od izgubljenog vremena, može da se nadoknadi) i morao sam da krenem sa planiranjem ponovo.
Ne od nule, nego iz minusa.
Naravno, vratio sam se na Afriku, ali više nije bilo moguće organizovati onako ambiciozan plan kakav sam u početku zamislio. Trebalo bi obezbediti devet viza i sponzore za veoma kratko vreme i to u delu godine u kojem je većina ljudi na odmorima.
Morao sam, da bih ostao u okvirima realnog, da skratim put i izbor je pao na tri države (Kenija, Tanzanija i Mozabik) i dužinu putovanja od 4500km (dva i po meseca otprilike). Nije ni to jednostavno organizovati, ali kao što uvek bude kada nešto baš jako želite da ostvarite i na tome svim silama radite, pojavio se deutsch ex machina u vidu Mozzart sport Kenya.
Oni će biti generalni sponzori i snosiće nešto više od polovine troškova (ne bi bilo loše da se uključi još neka kompanija i sve dodatno olakša, ali putovanje se više ne dovodi u pitanje). Zauzvrat, ja ću učestvovati u njihovim humanitarnim akcijama koje sprovode širom Kenije. Trenutno je aktuelno kopanje bunara, jer voda je generalno najveći problem skoro svim zemljama subsaharske Afrike. Još uvek ne znam kako ću ja u tome pomoći, ali ako je potrebno da se kopa, što da ne. Mogu i to.
Povešću par drugara Grobara da kopaju do tri metra, a na dalje ćemo da se snađemo mi Cigani.
Sve u svemu, rutu vidite na slici, startujem 1. oktobra, pratite ako vas zanima. Ovde na blogu, na mom fejsbuk profilu, na instagramu, YouTube kanalu, kao i na Telegrafovom portalu i njihovim društvenim mrežama.
Na kraju krajeva, biće ovo prava priprema za realizaciju originalnog plana naredne godine, jer za Afriku se i nije moguće pripremati van Afrike, to sam definitivno razumeo.
Za sada toliko, od jeseni će biti tekstova, fotki i video klipova praktično svakodnevno.
