Umuntu Ngumuntu Ngabantu

 

"The path is made by walking."
"Smooth seas do not make skillful sailors."



Kategorija

Pripreme i organizacija

Pripreme i organizacija

Majke mi, teže je krenuti nego stići

Sinoć u Zornića kući, druženje sa prijateljima, sponzorima i porodicom. Naravno da niko nije očekivao da me poslednji put vidi, a još manje da nešto od mene pametno čuje. ali opet…
Toliko dragih ljudi na jednom mestu (nedostajalo ih je još i više, ali radni dan, neki i nisu baš blizu)… kako sve da ih zagrlim i izljubim?
Posle, kad sednem na bajs u Najrobiju, biće drugačije.
Ja znam, otprilike, zašto idem tamo, mislim da, uglavnom, znate i vi.
Ne mogu dovoljno da se zahvalim na savetima i svakovrsnoj podršci koju mi dajete,
Ne plašim se ničega osim kako ću da letim 15 sati bez cigareta i još više – da vas ne razočaram. Lavovi, gepardi, malarija… to je smešno u odnosu na prethodno.
Volim vas, čućemo se i dopisivati i kad se vratim, opet kod Elvisa Zornića, samo u još večem broju i jednim baobabom u dvorištu, ako stane na Zorku.

 

 

Pripreme i organizacija

Jel ima neko kutiju za pakovanje bicikla u avion?

(Mozambiq via Katanga)

Do polaska #biciklomkrozafriku ostalo je manje od tri nedelje.
I sad, ko me ne zna, misli – evo ga traži razlog da ne ode.
Ali ko me zna, reći će – prepuzaće Afriku, ali odustati neće.
Ne da neću odustati nego ću, u inat vratiti i hashtag #naputuzakatangu. 300km mi je daleko od rute, rat je neki tamo, ali ne zanima me. Nogom ću kročiti, ne poganom, već miroljubivom.

Pripreme i organizacija

Back to Plan A

Nairobi-Maputo

Afrika, Kina, Afrika… gde ti čoveče uopšte ideš i koje godine?
Ukratko, za one koji nisu uspeli da isprate, originalan plan, iz marta ove godine, bio je Adis Abeba (Etiopija) – Igleni Rt (Južnoafrička republika). 8500km za pet meseci.
Naredna tri i po meseca proveo sam u proučavanju puteva kojima je trebalo da idem, ali i Afrike generalno. Čitanju svega što mi je došlo pod ruku ili se pojavilo na monitoru, od naučnih radova do afričke književnosti.
Onda se, polovinom juna, pojavila kineska kompanija (hajde da ne spominjemo naziv i ne širimo negativni marketing kompaniji koja zaista pomaže u mnogim segmentima – školstvu, zdravstvu, pa i sportu, gradu u kojem sam odrastao) i ponudila da u potpunosti pokrije troškove ukoliko bih pristao da tri meseca vozim bicikl po Kini. I to mi je, u tom trenutku, izgledalo kao ponuda koja se ne odbija, a Afriku sam odlučio da pomerim za godinu dana.
Mlad sam, biće vremena za sve, jel tako.

Pripreme i organizacija

Još malo o razlozima za #biciklomkrozafriku

Još malo o razlozima za #biciklomkrozafriku

U jednom od prvih tekstova na ovom mestu, napisao sam da je razlog što nameravam da idem biciklom u Afriku, najbanalniji mogući – nemam gde biciklom u oktobru osim na južnu poluloptu.
Od tada je prošlo nekih mesec i po dana, a moji razlozi za putovanje svakodnevno postaju sve kompleksniji, Čitajući sve što mi dođe pod ruku vezano za Afriku, postajem sve zaluđeniji njome. Do mere da mi više nije toliko bitno da li ću ići biciklom ili kao backpacker. Ali dole da odem, moram. Da ne shvatite pogrešno i dalje su planovi vezani za bicikl, samo hoću da kažem da mi je Afrika sama po sebi postala cilj.
Prvo me je oborio s nogu Bantustan, zatim sam počeo da čitam Zorana Ćirjakovića koji je Afriku obišao uzduž i popreko i to gađajući najzajebanija područja u datom trenutku i pišući fenomenalne tekstove o tome. Na to su se nadovezali i neki naučni radovi, kao što je doktorska disertacija Danila D. Babića, i afrička književnost koju ovih dana naprosto gutam. Tomu Damnjanovića više i da ne spominjem, kafe sa njim su mi od neprocenjive važnosti.
Počeo sam da pratim i Facebook stranice i veliki broj grupa vezanih za Afriku. Mada se to pokazalo kao prilično jalova stvar, jer se uglavnom radi o našminkanoj Africi, na način koji privlači zapadnjake.

Pripreme i organizacija

Na putu za Katangu

Na putu za Katangu

Eto meni transcedentalne situacije, a još na put nisam ni krenuo.
Praveći različite rute na putu do juga Afrike, sve pokušavajući da izbegnem ratove i predugačke otvorene prostore po savanama ili džunglama (bez mogućnosti da se pronađe sigurno sklonište za noćenje), došao sam do nečega što mi deluje kao konačna varijanta. Naravno, uzimajući u obzir trenutnu situaciju u tom regionu, jer rekoh već da je tamo sve lako i brzo promenljivo.
I onda, deleći taj put po etapama, ukapiram u jednom trenutku da prolazim kroz reon Katanga u Kongu, u kojem se nalazi nekoliko rudnika bakra.
Au brate, biću prvi Boranin van filmskog platna na putu za Katangu i to, za razliku od Svetozara Cvetkovića – biciklom.