Rekao sam da neću više, ali svašta vezano za Afriku čitam ovih dana. Od afričke književnosti, preko knjiga o Africi koje nisu pisali Afrikanci, do doktorskih disertacija iz raznih oblasti. Biće zanimljivo šta ću o svemu tome misliti kada se budem sreo sa Afrikom uživo.
Trenutno mi je u fokusu cinična „briga“ belaca, potomaka kolonijalista koji su Afriku u stvari i doveli na nivo na kojem se nalazi i direktni su krivci za glad i bolesti koje tamo haraju. Takođe, posredno ili neposredno i za sukobe koji se dešavaju na više od trideset mesta u Africi ovog trenutka.
Paralelno pratim i smejuriju vezanu za brigu o životnoj sredini i zaštiti ugroženih vrsta.
Slična stvar je i sa onima koji dolaze sa istoka i nude pomoć lokalnom stanovništvu. Mada su potonji kud i kamo pošteniji. Ako ništa drugo, ne kriju da su tu zbog koristi za sebe pre svega, a korist za afričke narode dođe kao kolateralna.
Jeste li znali da je Zapad u poslednjih pet decenija uložio preko 2,5 billiona dolara u kobojagi pomoć Africi, a još uvek nisu uspeli da obezbede jeftine lekove koji bi makar prepolovili smrtnost dece ispod pet godina?
Na svakih deset milijardi dolara koje sa Zapada uđu u Afriku, iz nje izađe jedanaest. Zapadnjaci to uglavnom pravdaju korupcionaškim mentalitetom afrikanaca koji su zaduženi za distribuciju, jedino što zaboravljaju da korupcija ima dva kraja. Na jednom jesu oni koji mito primaju, ali na početku su oni koji mito daju.
Preko sto organizacija za zaštitu životne sredine i ugroženih vrsta trenutno deluje u Africi. Naravno, mahom belci iz zapadnih zemalja koji, jelte, znaju kako se to radi. Crnci tamo žive hiljadama godina i nisu sjebali životnu sredinu niti istrebili bilo koju vrstu, ali jebiga, nikad se ne zna.
Da sad ne širimo priču o pomoći poljoprivredi i kobajagi industrijalizaciji koju uslovljavaju promenama političkih sistema, ljudskim pravima, rodnoj ravnopravnosti… I da preskočimo „apolitične“ NVO-e, od njih mi je tek muka.
Kinezi im bar prave neke puteve i pruge, grade fabrike i otvaraju rudnike. Naravno, sebe radi i svoje zarade, ali realnu korist imaju i Afrikanci. Infrastruktura ostaje, ako ništa drugo (doduše, treba tu infrastrukturu i održavati) i otvaraju se radna mesta. I ne uslovljavaju ih ničime. Eksploatišu radnu snagu, ljudi rade često u nemogućim uslovima, ali isto važi i za kineske radnike koje sa sobom dovode. Jebiga, tako su i izgradili imperiju i silu na nivou američke (koji su je takođe gradili što na tuđim, što na grbačama svojih nesrećnika).
Zvuči poznato?

Majke mi, prefarbaću se imalinom kad pođem dole.

(nemam još svoje fotke, moram da pozajmljujem. Ova je sa https://www.quora.com/)