Prestao sam da opterećujem mozak podacima o afričkim zemljama kroz koje nameravam da prođem i naročito, o putovanjima kroz njih. Besmisleno je.
Pročitao sam Bantustan koji su napisali Uroš, Lazar i Marko i tu stavljam tačku. Momci (momci u vreme putovanja i pisanja knjige, sada više nisu) su napisali fenomenalnu knjigu, mnogo više od putopisa. Njome su, između ostalog, potvrdili ono što sam više puta rekao: ne možeš ići tuđim putem, jer taj put prestaje da postoji onog trenutka kada ga neko pređe. To je detalj koji travel blogeri i oni koji gutaju njihove izveštaje (da, izveštaje, a čak i ta reč je prejaka i preozbiljna za ono što većina njih piše) ne razumeju.
To je razlika između putnika i turiste. Turista ide negde jer nešto određeno hoće da vidi ili eventualno doživi. Putnik ide da nešto pronađe, a na početku putovanja niti zna šta traži, niti gde je to.